Jutros mi se hvali prijatelj kako se juče odlično proveo u Mohaču, u Mađarskoj. Sa ženom je obišao znamenitosti u gradu, ručali su u prelepom restoranu, popili piće na nekoliko mesta i potrošili manje od 50 evra, uključujući i gorivo!
Odmah sam pomislio na tužnu priču srpskog turizma. Iako Turistička organizacija Srbije ističe da smo jedna od retkih zemalja u svetu čiji su prihodi od turizma ove godine veći nego prošle, jasna je slika nedovoljno iskorišćenih potencijala Srbije kada je turizam u pitanju. To što statističari u strane turiste računaju naše ljude koji odmor provode u rodnom kraju neka njima služi na čast.
Potencijali Srbije se nalaze u pre svega u seoskom, ali i banjskom, lovnom, ribolovnom, rečnom i planinskom turizmu. Za njihov razvoj najvažnija je uloga države, ali Srbija ni danas nema jasnu strategiju razvoja turizma. Prvi preduslov za razvoj turizma je donošenje odgovarajućih zakona i pronalaženje načina da se oni sprovode. Ako se složimo da se najbolje uči na greškama, treba da pogledamo Zlatibor i vidimo kako se divljom gradnjom i bezvlašćem uništava jedno istinsko bogatstvo ove zemlje.
Ono na šta se fokusira naša turistička organizacija i nadležno ministarstvo je promocija, bez jasne slike šta se promoviše i da li ima šta da se promoviše. Setimo se samo čuvenih spotova na CNN-u koji su naručeni samo zato što je "bilo jeftino". Osnovno pravilo marketinga je da je najskuplja reklama ona koja nema rezultat, a vrlo sam skeptičan po pitanju rezultata pomenute kampanje na CNN.
Za razvoj turizma u Srbiji najveći problem su loši putevi. Verujem da je jedini način razvoja, pre svega seoskog turizma, razvoj turističkih potencijala onih krajeva Srbije koji su u blizini kvalitetnih saobraćajnica. Ministar treba da kupi auto kartu Evrope i pogleda kojim putem dolazi turista iz Nemačke, Austrije, Italije, Mađarske... i na osnovu toga odredi gde će se razvijati etno turizam.
Jagodina je jedino mesto u Srbiji koje ima Akva park. U Mađarskoj ih ima desetak. Srbija nema zabavne parkove, Mađarska ima pet reprezentativnih. Vinski turizam je sve popularniji u svetu, Slovenija je napravila pravi bum u ovom vidu turizma, Mađarska ne zaostaje mnogo. U Srbiji on postoji samo u priči. Brojni istorijski lokaliteti, Đavolja varoš i druge prirodne lepote Srbije su ogroman potencijal, apsolutno neiskorišćen. Dobar provod u Beogradu ili Novom Sadu, brojni vojvođanski salaši sa domaćom kuhinjom i prelepi manastiri trebaju dobru promociju da bi privukli strane goste.
Kada je reč o planinskom turizmu, Srbija ima Kopaonik, namenjen domaćem "džet setu" (teško bi se našao dovoljno lud stranac da toliko plati za uslugu koju tamo dobija), Zlatibor, čija je lepota trajno narušena divljom gradnjom, ali i mnoge druge planine čija je lepota srećom još netaknuta i koje imaju izvanredan potencijal (pisaću o tome).
Nautički turizam je vid turizma koji donosi veliku dobit. Na žalost, početna ulaganja su velika, ali se brzo isplate. Lepote naših reka su poznate, samo Beograd ima dve lepotice. A mene je oduševila Tisa i Carska Bara.
Posebna priča su cene u Srbiji. Ako ih uporedimo sa cenama u Sloveniji, Makedoniji i Mađarskoj, sa razlogom možemo da se zapitamo ko je lud? Valjda će i Srbima da padne na pamet da upale auto i odu "negde preko" gde će dobiti bolju uslugu, sadržajniji odmor i bolji provod nego u sopstvenoj zemlji za duplo manje novca.
Srbija za razvoj turizma ima sve što joj je potrebno, samo još želje i pameti fali. Guču i Egzit ne treba ukinuti, naravno, samo je krajnje vreme da oni prestanu da služe kao pokriće nadležnima za sve propuste kada je turizam u pitanju.
Autor: libkonz
Preneseno sa: Blog B92
/
|
