Najnoviji izveštaj o razornom zemljotresu u Aziji od 26. decembra
Veliki zemljotres kod Sumatre, u Andamanskom moru, koji se dogodio 26. decembra 2004. bio je doga?aj zapanjuju?ih razmera i po broju žrtava (skoro 300.000 ljudi) i kao geološki fenomen. Iznenadno pucanje ogromnog raseda ispod Indijskog okeana izazvalo je cunami rušila?ke snage. Bio je to najja?i zemljotres u proteklih 40 godina: oslobo?ena je energija koja je ravna eksploziji bombe od 100 gigatona ili koli?ini energije koju SAD potroše za šest meseci. Zato ga i seizmolozi, a ne samo laici, nazivaju monstrumom ili ?udovišnim zemljotresom.
Pomo?u osetljivih digitalnih seizmometara raspore?enih širom sveta, seizmolozi iz Instituta za geofiziku i planetarnu fiziku na Kalifornijskom univerzitetu „Santa Kruz“, sa profesorom Tornom Lejem na ?elu, zabeležili su i velika pomeranja tla od naknadnih jakih udara i mala pomeranja zemlje izazvana slabijim naknadnim zemljotresima. Svoja zapažanja objavili su u ?asopisu „Sajens“ u broju od 20. maja.
Zemljotres kod Sumatre se može „pohvaliti“ sa nekoliko rekordnih obeležja, recimo najdužim pucanjem raseda (1.200 do 1.300 km) i najdužim vremenom cepanja raseda (punih 10 minuta). Od epicentra rased je pucao brzinom od dva i po kilometra u sekundi u pravcu sever-severozapad. Tlo se pomeralo devet centimetara gore i dole ?ak do Šri Lanke u dužini od 1.600 km, a pomeranje tla ve?e od jednog centimetra zabeleženo je po celoj površini Zemlje. Posledice su se osetile i na udaljenosti od 11.000 km na drugom kraju sveta, ?ak na Aljasci, gde je u blizini vulkana Vrangel zabeleženo 14 manjih zemljotresa.
Nova analiza pokazuje da je zemljotres kod Sumatre imao snagu od 9,1 ili ?ak 9,3 stepena Rihterove skale. Pore?enja radi, zemljotres u ?ileu 1960. bio je ja?ine 9,5 stepeni po Rihteru, a onaj na Aljasci 1964. - 9,2 stepena. Podaci o ta dva zemljotresa su manje pouzdani, a male razlike u magnitudi nisu zna?ajne.
Zemljotres kod Sumatre se dogodio duž vijugave granice izme?u glavnih raseda Zemljine kore, tamo gde se indoaustralijska plo?a podvla?i pod jugoisto?ni deo evroazijske plo?e. Pre nego što je plo?a po?ela da puca, ivicu evroazijske plo?e vukla je naniže indoaustralijska plo?a. Kad je došlo do pucanja raseda, ta ivica je bila naglo oslobo?ena pritiska, pa je odsko?ila naviše, podižu?i okeansko dno i stvaraju?i cunami koji je preplavio priobalna podru?ja u Indijskom okeanu, izazivaju?i velika razaranja i žrtve.
IZVOR: [BLIC]
/webmaster
|
