Šta je pokazalo istraživanje dvojice antropologa?
Istraživanje dvojice antropologa sa Univerziteta u Juti koje pokazuje da su Jevreji Aškenazi najpametniji narod na svetu zahvaljujući posebnoj genetskoj strukturi izazvalo je oprečne reakcije u svetskim naučnim krugovima.
Naime, antropolozi Henri Harpending i Džordži Kokran tvrde da je kod Aškenaza zbog viševekovne nemetnute izolacije od fizičkog rada mutirao gen za razvoj mozga. Njihova studija biće objavljena u novom broju „Žurnala za biosocijalnu nauku“. Oni tvrde da Aškenazi imaju najviši koeficijent inteligencije (IQ) na svetu. On se kod „običnih ljudi“ kreće oko 100, a kod Aškenaza iznosi između 112 i 115. Visoki prosek inteligencije kod Aškenaza naučnici su povezali s mutacijom gena koja je rezultat uzdržavanja od fizičkog rada koje potiče još iz srednjeg veka. Harpending i Korkan teoriju temelje i na podatku da u svetskoj populaciji Aškenazi čine tek 0,25 odsto, dok je njihov broj među dobitnicima Nobelove nagrade čak 27 odsto, a gotovo polovina Aškenaza su dosadašnji prvaci sveta u šahu.
Neki od Aškenaza koji su osvajali Nobelovu nagradu su pisac Sol Belou, pesnik Josif Brodski, hemičar Aron Klug, biolog Sidnej Brener, fizičar Aleksej Abrikosov... Zanimljivo je i da su mnoge javne i poznate ličnosti takođe Aškenazi. To su legendarni kantri pevač Bob Dilan, holivudska zvezda Barbra Strajsend i čuveni reditelj Vudi Alen.
Aškenazi su, kako se objašnjava u studiji, bili predodređeni za ono što se danas naziva poslovnim i menadžerskim ulogama, a ne za fizičke poslove.
„Kao nusprodukt neobično visokih moždanih funkcija, Aškenazi su imali brojne zabeležene genetske mutacije povezane s njihovim krvnim poreklom“, kaže Harpending.
Kontroverzni rezultati studije koja Aškenaze predstavlja kao izabrani narod, ne od Boga nego od prirode, izazvali su žestoku raspravu među naučnicima. Većina stručnjaka za DNK smatra da je ova teorija desničarski instrument za opravdavanje rasističkih teza.
Harpending je reagovao na tu tvrdnju rekavši da su njihovi zaključci temeljiti, ali još nedovršeni:
„Apsolutno sve ono što je u ljudskoj biologiji zanimljivo, ujedno je i kontroverzno“, rekao je Harpending.
Međutim, zbog mutacije gena Aškenazi mnogo češće obolevaju od retkih bolesti, među kojima su Tej-Saksova bolest, Gošeova bolest i Niman-Pikova bolest, koje mogu biti smrtonosne.
Doktor Ginter Kan, fizičar iz Majamija, kaže da kontroverzna studija ima osnova u nauci: „Kada su geni u pitanju rezultati ne mogu da se lažiraju“.
Jevreji se dele u dve velike grupe - Sefarde i Aškenaze. Sefadi su poreklom iz Španije, Afrike i sa Bliskog istoka, dok su Aškenazi poreklom iz centralne i istočne Evrope.
izvor: [ BLIC ]
/webmaster
|
